Američka ekonomija manje je dinamična nego što je bila pre dve decenije, a s ovom promenom došlo je do velike koncentracije u tržišnoj moći i kontroli.
Industrijska koncentracija je porasla. Više radnika nego ikad radi za velike firme. Nekoliko glavnih investitora poseduje veći procenat javnih preduzeća. Manje kompanija ( i pojedinaca ) odlučuje šta ćemo potrošiti, gde radimo, koliko zarađujemo, pa čak i kako se vodi naša vlada, nego što je to bilo u poslednjih pola veka.
Zastupnici Blockchaina podržavaju tehnologiju kao sredstvo za ublažavanje ove sve veće koncentracije moći. Proizvodi i funkcije poput decentraliziranog upravljanja, aplikacija za upravljanje ličnim podacima i DeFi ponuda obećavaju da će poremetiti monopole i preraspodeliti kontrolu nad vrednom imovinom ljudima. Blockchain je, kažu, protivotrov za monopolističke tendencije moderne ekonomije.
Blockchain aplikacije trenutno ne drže ekonomsku i političku moć tako drsko kao velike tehnološke kompanije, jer tek trebaju postići bilo kakvu uporedivu bazu korisnika. Usvajanje velikih razmera ( i prateća pažnja i novac ) preduslov su za akumuliranje moći. Trebale su decenije da se World Wide Web razvije od decentraliziranog izuma Tima Berners-Leea do temelja izuzetno profitabilnih i moćnih aplikacija za društvene medije kao što su Facebook i Twitter.
Stoga je suštinsko pitanje jesu li, ako i kada blockchain pronađe vlastite ubojite aplikacije, da li će te usluge biti znatno decentralizovanije od trenutnih opcija. A odgovor je - osim ako blockchain industrija proaktivno ne radi na tome da ga spreči - verovatno ne. Postoji dobra šansa da ćemo se za deset ili dvadeset godina žaliti na zlu prirodu “Velikog blokčejna” na isti način na koji se danas žalimo na Big Tech.
Moderna ekonomija još uvek smišlja kako da nadoknadi štetu koja je nanesena omogućavanjem da internetom - čiji je izum finansiran javnim novcem - dominira nekolicina privatnih kompanija. Da bi izbegli sličnu sudbinu, oni koji rade u blockchainu moraće uložiti neke velike investicije u celoj industriji tokom iduće decenije.
Stoga je kritično pitanje: koje institucije ili mehanizmi će za 10 godina sprečiti Vanguard da akumulira glasačku moć kupovinom governance token-a - ili bilo kojeg drugog mehanizma koji je u to vreme postojao - na potpuno isti način kao što je to učinio sa zalihama?
Osnivači i investitori blockchaina moraju barem prepoznati da će se mnoge temeljne ekonomske snage koje pokreću konsolidaciju u celoj ekonomiji primeniti i na aplikacije zasnovane na blockchainu.
Kao što smo već spominjali, blockchain predstavlja novo okruženje koje zahteva prilagođeno decentralizovano upravljanje. Sistem upravljanja još uvek nije spreman za nadzor složenih proizvoda vrednih milijardu dolara. Stotine godina uvida u ekonomiju, političke nauke, pravo i poslovanje moraju se pretočiti i prilagoditi u kolektivne procese donošenja odluka pogodne za blockchain i otporne na konsolidaciju.
Ogroman priliv investicija u razvoj ovog javnog znanja - od strane državnih agencija, fondova ekosistema, pa čak i pojedinačnih protokola - potencijalno će u narednoj deceniji doneti ogromne prednosti za čitavu industriju.