Svjedoci smo da se nalazimo na pragu zlatnog doba kriptovaluta i “zlatne groznice” Bitcoina, ali i ideje decentralizacije ekonomskog sistema.
No, šta nam budućnost zaista donosi?
Balansirajući stavove između najmračnijih predviđanja i onih koja se temelje na rajskim vrtovima, vrlo je teško dobiti objektivnu sliku na koji način će se kriptomarket i kriptovalute, te korisnici istih ponašati i kakav će utjecaj to imati na svjetsku ekonomiju.
“Zlatna groznica” digitalnog doba
Bitcoin je postao mainstream. Semianoniman, ogromne vrijednosti i popularan među svima, bez obzira razumiju li finansijsku tehnologiju ili ekonomiju. Njegova zajednica je ogromna, a broj korisnika i firmi koje ga prihvataju kao sredstvo plaćanja se iz dana u dan povećava.
No, da li je tolika popularnost zaista dobra?
Za samu ideju kriptovaluta je odlična, ali za ideju decentralizacije problem predstavlja vid taksacije Bitcoina i uzimanja određene provizije od strane velikih mjenjačnica. Plus, neminovno je da će taj Bitcoin biti konvertovan u fiat novac, posebno u zemljama gdje ne postoje kompanije koje prihvataju Bitcoin na dnevnoj osnovi. Bitcoin možemo posmatrati kao Linux novca.
Slobodan, otvoren i pristupačan svima.
Kao i svi početni projekti, Bitcoin će održati svoj zlatni standard kao kriptovaluta od koje je sve krenulo, ali ozbiljno se posmatra utjecaj na sigurnosti i anonimnost korisnika Bitcoina.
Bitcoin nije anoniman.
Jedan od primjera jesu mjenjačnice koje koriste sistem “Znaj svog kupca” i legislativu protiv pranja novca, te samim time je potrebno ostaviti podatke u svrhu poštovanja ovih regulacija.
Bitcoin nije siguran.
Frauds, scams, ponzi s., udruge za čuvanje Bitcoina nalik štedionicama & mnogo toga drugog je ono što je išlo i ide na ruku centralizovanim finansijskim sistemima.
“Vidite, kripto-korisnici su stvarno kriminalizovane strukture. Dođite u našu banku, kamata je samo jedan bubreg.”
Ni jedna zajednica sa idejom nije sigurna od onih koji žele individualnu korist stečenu bez po’ muke, pa samim time ni finansijske tehnologije. Ali to ne treba biti demotivirajući faktor, nego podsticaj da se prije investicije posavjetujemo sa osobama koje se razumiju u finansijsku tehnologiju i imaju “nos” za prevare.
Ako izgubite jednu marku na ulici, neko drugi će je pronaći jer ste bili neoprezni. Isto tako, ni jedna vlast na svijetu Vam neće kompenzirati gubitak. Tako je i sa Bitcoinima, te ostalim kriptovalutama. Ne postoji perfektan sistem, ali ne znači da sistem blockchaina nije perfektan.
On je konstantna perfekcija koja se postiže radom, trudom i idejom.
Jednostavno, zar ne?
Vlade i kriptovalute - zakleti neprijatelji ili…
Vladama se tresu ruke na pomen Bitcoina i to nije novost. Novost su špekulacije da bi vlade mogle preuzeti sistem kriptovaluta i centralizovati ga.
Let me be honest - bullshit.
Niko ne osporava da bi mogle početi koristiti kriptovalute, ali stvarnost je da čak ni Satoshi N. ne polaže pravo na sistem kriptovaluta. Niko. Jednostavno je objasniti putem koncepta da je kriptovaluta zapravo privatno vlasništvo na koje niko ne polaže pravo osim samog vlasnika. Znači, sutra niko nema pravo da Vam kaže da su Vaše kriptovalute njegove, te da mu morate dati dva novčića da bi Vas ostavio na miru.
Sva filozofija kriptovaluta u jednostavnom obliku je tu i iz dana u dan postaje neoboriva.
Ono što izaziva realnu jezu jeste konstantna demonizacija i kriminalizacija kriptovaluta o kojoj sam pisala u prethodnim tekstovima kao “Bitcoin između digitalne sigurnosti i senzacionalizma.”
Neminovno je da se centralizovani sistem iz dana u dan trudi da kriminalizira postojanje kriptovaluta, te da svako ko se bavi istima bude označen kao potencijalna prijetnja društvu. To se već stoljećima dešava u ljudskoj historiji. Scenarijo koji se može izroditi iz toga je da budu banovane globalno, ali Internet je revolucija i sigurno bi se na bilo koji način izbjegla potpuna prohibicija istog.
A i u taj scenarijo uskače Monero, kriptovaluta od koje se ježe centralizirani sistemi. Istina, on se trenutno najviše koristi na “crnom tržištu”, ali prisjetimo se da je i Bitcoin bio u upotrebi i jeste u upotrebi na “crnom tržištu.” Kontroverze koje se nižu oko Monera su iste one koje su se vezale za Bitcoin.
Majorna razlika između oba je ta što je Monero stvarno privatan, anoniman i mlada kriptovaluta koja iz dana u dan raste. Monero nudi veću privatnost od Bitcoina i iskusni u finansijskim tehnologijama će znati kolika je prednost toga. Bitcoin transakcije se zasnivaju na vidljivosti adrese primatelja na blockchainu. Sa Monerom se također vidi, ali ta adresa je jednokratna. Ona se konstantno generira i koristi samo za jednokratnu upotrebu, a stvarna adresa korisnika nije povezana što dovodi do pune anonimnosti transakcija.
Monero vs. Bitcoin je bitka koja će se odigrati u korist Monera ako se uzme u obzir ideja pune decentralizacije, a sa druge strane Bitcoin pobjeđuje u popularnosti i jednostavnosti korištenja.
U idućem tekstu:
- Historijski pokušaji vida decentralizovanih valuta;
- Ekonomski fenomeni kriptovaluta;
- kako investirati pametno & još mnogo toga.
Stay tuned
