Crypto.ba

Analiza Japanskih Kripto Zakona

Japanski zakoni vezani za kriptovalute i blokčejn su oštriji nego u većini drugih zemalja.

  • Berze moraju da poseduju iste vrste i količine sopstvenih kriptovaluta u rezervi kao i korisnički fond koji drže u online novčaniku, zbog nadoknade gubitaka u slučaju krađe. Maksimum 5% korisničkih fondova sme da se drži online tj. u vrućem novčaniku.
  • Berze moraju da odvoje fiat fondove korisnika od sopstvenih i koriste ‘trust’ kompanije da im čuvaju fiat valute korisnika.
  • Kastodijani, uključujući novčanike koji imaju kontrolu nad privatnim ključevima korisnika, moraju da budu registrovani i imaju slične odgovornosti kao i berze .
  • Zakon, medjutim, ne razgraničava specifičnije slučajeve npr. kada korisnik ima jedan od privatnih ključeva (multi-sig novčanik) ili npr. kada korisnik ima mogućnost da šifruje privatni ključ postavljanjem sopstvene lozinke, pa programeri novčanika ne mogu da pomeraju imovinu korisnika po sopstvenoj volji.
  • Za registraciju berze je potrebno $92k na računu ; neto imovina berze ne sme pasti ispod iznosa korisničkih sredstava koji se čuvaju u vrućem novčaniku; kazne su do $30k.
  • Kriptovalute moraju da se izdaju preko registrovanih berzi ili da se izdavaoci registruju kao berza . Berze moraju da proveravaju pametne ugovore i protokol pre izdavanja kriptovalute i da nastave da prate i prijavljuju stanje mreže regulatorima i nakon izdavanja.
  • Za individualne trejdere, leverage ne sme biti veći od 2x , a korporativnim trejderima se odredjuje od slučaja do slučaja, mada im se isto preporučuje 2x. Inače, trgovina kripto derivatima čini preko 80% kripto trgovine u Japanu i pitanje je kako će smanjenje leverage-a uticati na obim trgovine kad sve berze ispoštuju ovaj propis.
  • Tokenizovana imovina spada u Hartije od Vrednosti.
  • Javni STO, koji podrazumeva više od 50 investitora i preko $915,000, mora da se registruje .
  • Berzi je potrebno skoro $10 miliona imovine ukoliko želi da aplicira za licencu da trejduje HoV tokenima tj. STO. Trenutno nijedna kripto berza nema tu licencu, a prema pisanju njihovih medija postojeće tradicionalne berze nisu zainteresovane za istu, tako da tu postoji veliki neiskorišćen potencijal.

Neki od navedenih propisa predviđeni su za primenu od 1. Maja 2020. i vezani su za Zakon o Platnim Uslugama (PSA) i Zakon o Finansijskim Instrumentima i Berzama (FIEA), a ostali su uglavnom vezani za postojeće propise Japanske Asocijacije za Razmenu Virtualne Valute (JVCEA). Da se primetiti i da su neki delovi japanskog zakona prepisani iz konsultantskog papira objavljenog prošlog maja od strane Internacionalne Organizacije za Komisije Hartija od Vrednosti – IOSCO, a neki iz FATFA preporuka.

Izvor: https://belgradecrypto.com/analiza-japanskih-kripto-zakona/

1 Like

Crypto.ba © est. 2017 United Fintech Freaks - UFF